Mrežnjača

mreznjaca

Mrežnjača ili retina je najdublji sloj u ljudskom oku. Osnovna karakteristika ovog sloja je da je sastavljen od nervnih tkiva. Ovaj sloj je fotosenzitivan, odnosno reaguje na svetlosne zrake koji ulaze u oko. Mrežnjača je jedinstven sloj koji čine fotosenzitivne ćelije, čepići i štapići, međusobno povezane sinapsama. Osobina osetljivosti na svetlost mrežnjače potiče od ćelija čepića i štapića. Uloga mrežnjače u sistemu vida je od izuzetne važnosti. U mrežnjači se prikupljaju upadni svetlosni zraci, koji se transformišu i prenose preko optičkog nerva do mozga koji transformišu impuls u sliku.

Retina je kompleksan sloj u oku, u njenoj strukturi izdvajamo 10 slojeva:

  • pigmentisani epitel
  • fotoreceptori; bacilarni sloj
  • eksterna ograničavajuća membrana
  • spoljni nuklearni sloj
  • spoljni pleksiform sloj
  • unutrašnji nuklearni sloj
  • unutrašnji pleksiform sloj
  • ganglijalne ćelije
  • nervni fiber sloj
  • unutrašnja ograničavajuća membrana


Čepići i štapići

U mrežnjači se nalaze dve vrste fotosenzitivnih ćelija, čepići i štapići. Funkcija čepića je omogućavanje vida danju i razlikovanja boja. U ljudskom oku se prosečno nalazi oko 7 miliona čepića, naročito su skoncentrisani u makuli.

Funkcija štapića je omogućavanje noćnog vida i vida po slabom osvetljenju. U ljudskom oku se prosečno nalazi oko 120 do 130 miliona štapića, naročito su skoncentrisani u u perifernoj mrežnjači.

Ove dve vrste ćelija u mrežnjači prikupljaju upadne svetlosne zrake koji se dalje prenose preko optičkog nerva do mozga koji pretvara primljeni impuls u sliku. Žuta mrlja je tačka na mrežnjači koja je veoma važna za formiranje pravilnog vida. Upadni svetlosni zraci se prelamaju kroz dve sferne površine u oku, rožnjaču i sočivo. Pri pravilnom prelamanju zraka oni će se ukrštati tačno na žutoj mrlji, dok pri nepravilnom prelamanju zraka oni će se ukršati isprad ili iza žute mrlje.