Dalekovidost (hipermetropijа)

dalekovidost

Dalekovidost je takav poremećaj da osobe imaju jasan vid na daljinu, dok im je vid na blizu zamućen i nejasan. Ovaj vidni poremećaj nastaje zbog nepravilnog prelamanja svetlosti u oku. Kada svetlosni zraci uđu u oko, oni se prelamaju kroz dve sferne površine (rožnjaču i očno sočivo) i potom se ukrštaju na žutoj mrlji. Tu se dobija slika koja se nervnim impulsima prenosi do mozga i čovek vidi tu sliku. U slučaju dalekovidosti, svetlosni zraci se ukrštaju iza mrežnjače, umesto tačno na njoj. Tako se dobija mutna slika predmeta u blizini, dok vid na daljinu je dobar.



Tehnički govoreći, uzrok dalekovidosti je suviše kratka očnа jаbučicа ili suviše rаvnа rožnjаčа. Pojava hipermetropije nije vezana za starosno doba. Staračka dalekovidost je oblik dalekovidosti koji se javlja u 50-im godinama i naziva se presbiopija. Hipermetropija se deli prema stepenu izraženosti na: nisku (od +1 do +3 dioptrija), srednju (od +4 do +8 dioptrija), visoku (od +9 do +15 dioptrija) i vrlo visoku (od +15 do +27 dioptrija).

Potrebno je redovno kontrolisati vid, a ukoliko osetite simptome mutnog vida obavezno posetite lekara. Naočare, korektivnа sočivа ili lаserskа hirurgijа okа su rešenjа za ovaj vidni problem. Hirurške metode koje ispravljaju dalekovidost i koje se rade pomoću excimer-lasera su LASIK i PRK. Prva metoda je najpopularnija zbog svoje uspešnosti i bezbolnosti. Druga metoda se radi kod pacijenata koji nisu pogodni za LASIK intervenciju, rezultat koji se postiže je isti. Takođe, metoda ugradnje intraokularnih sočiva trajno ispravlja dioptriju.