Bistro oko bolje vidi

Povišen očni pritisak, starost, porodična naslednost, kratkovidost, šećerna bolest, povišen krvni pritisak – faktori rizika za nastanak glaukoma. Redovni očni pregledi – jedina preventiva.

Piše: dr Ana Georgijevic Nenadić, spec. oftalmologije

Bistro oko bolje vidi

Glaukom je bolest vidnog živca (tzv. optička neuropatija), koja, ukoliko se ne leči, dovodi do oštećenja vidnog živca, što se u početku bolesti manifestuje gubitkom dela vidnog polja (mrlje ili skotomi), a kasnije suženjem vidnog polja ili čak i potpunim gubitkom vida. Glaukom je drugi uzrok slepila u svetu. Procenjeno je da je od glaukoma u svetu na oba oka slepo oko 6.7 miliona ljudi, a njih 66.8 miliona ima smanjen vid.



Kad se javlja glaukom, iz kojih razloga i kako se manifestuje (koji su simptomi)?

Smatra se da je povišen očni pritisak (veći od 21mmHg) samo faktor rizika, jer postoje ljudi, koji imaju povišen očni pritisak, a nemaju promene na vidnom živcu i u vidnom polju – to je okularna hipertenzija. I obrnuto, neki ljudi koji imaju normalan očni pritisak (10-21mmHg) mogu bolovati od glaukoma – to je normotenzivni glaukom. Pored povišenog očnog pritiska u faktore rizika se ubrajaju i: starost (iznad 60 godina), postojanje glaukoma u porodici, kratkovidost i crna rasa, a prema nekima i šećerna bolest (diabetes mellitus), povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija), upotreba lekova iz grupe kortikosteroida, povreda oka, tanja rožnjača (prednji, providni deo oka). Najjednostavnije rečeno, glaukom nastaje zbog poremećaja oticanja tečnosti (očne vodice) iz oka. Očna vodica se stvara u samom oku i odlazi iz oka kroz deo oka koji se naziva komorni ugao. Specifičnosti u izgledu i građi komornog ugla su uzrok nastanka glaukoma. Glaukom se najčešće javlja na oba oka.

KAD PADNE MRAK

Postoje dve osnovne grupe glaukoma prema izgledu komornog ugla: glaukom otvorenog i glaukom zatvorenog ugla. Kod ljudi koji imaju glaukom zatvorenog ugla mogu se javiti sledeći simptomi: bol i crvenilo jednog oka sa smanjenim vidom, haloi oko izvora svetla, glavobolje, nekad i mučnina i povraćanje. Međutim, ljudi koji imaju glaukom otvorenog ugla, koji je najčešća forma glaukoma (ima ga oko šest odsto belaca), u početku bolesti nemaju nikakve očne simptome. To znači da pacijent ne zna da ima glaukom a njegov vidni živac polako propada. Tek kada pacijent primeti da slabije vidi, to već bude uznapredovala faza bolesti. Zbog toga su važni redovni očni pregledi, čak i kada čovek nema nikakve očne tegobe, jer se jedino tako može bolest otkriti u početnoj fazi, kada je i lečenje najuspešnije.

Naravno, treba spomenuti i forme glaucoma, koje se javljaju zbog postojanja nekih očnih bolesti kao što su: upala oka (iridociklitis ili uveitis), katarakta, tumori oka, nelečene očne komplikacije šećerne bolesti ili zapušenih krvnih sudova očnog dna, glaukome koji se javljaju nakon povrede oka ili nakon upotrebe nekih lekova (kortikosteroida).

Koju starosnu populaciju najčešće pogađa?

Glaukom se najčešće javlja kod starijih ljudi, obično nakon 60. godine života kod belaca, retko pre 40. godine. Ukoliko postoje neke od očnih bolesti (npr. uveitis, katarakta, tumori oka, povrede oka i sl.) može se javiti i ranije. Međutim, nekada se glaukom javlja i u detinjstvu. To je urođeni glaukom. Smatra se da ova forma glaukoma postoji kod jednog na 10.000 dece i nešto je češća kod dečaka. Može se javiti već na rođenju, što znači da se beba rodi sa povišenim očnim pritiskom. To je tzv.pravi urođeni glaukom. Najčešći simptom su izrazito krupne oči bebe sa zamućenom rožnjačom, što i bude razlog da roditelji odvedu dete na očni pregled. Kod neke dece se glaukom javlja do treće godine života i to je infantilni glaukomJuvenilni glaukom se razvija kod dece između treće i 16. godine života.

Koji su načini dijagnostike i lečenja?

Obzirom da glaukom u početnoj fazi najčešće ne daje nikakve očne simptome, jako je važno redovno odlaziti na očne preglede, čak i kada ne postoje nikakve očne tegobe, a naročito ukoliko postoje faktori rizika. Pod očnim pregledom podrazumeva se ne samo ispitivanje vidne oštrine i određivanje dioptrije, već i pregled prednjeg dela oka na biomikroskopu, merenje očnog pritiska (najbolje aplanacionim tonometrom) i pregled očnog dna (najbolje u širokoj zenici). Ako se uradi samo ispitivanje vidne oštrine, to u početku bolesti ne isključuje glaukom, jer je kod mnogih pacijenata vidna oštrina sto postotna a glaukom postoji.

Dijagnoza glaukoma se postavlja: kompletnim očnim pregledom, kojim se ustanove vrednosti očnog pritiska, izgled vidnog živca na očnom dnu i izgled komornog ugla i kompjuterskim ispitivanjem vidnog polja, koje pokazuje promene u vidnom polju. Često je potrebno uraditi i dnevnu krivu očnog pritiska da bi se videlo koliko je variranje očnog pritiska u toku dana. Takođe se uz ove preglede savetuje uraditi i merenje debljine rožnjače, tzv. pahimetrija, jer ove vrednosti utiču na vrednost očnog pritiska, i pregled samog vidnog živca na očnom dnu pomoću konfokalne scanning laser oftalmoskopije (Heidelberg Retinal Tomograph ili HRT).

Lečenje najčešće podrazumeva svakodnevno ukapavanje kapi u oči, često doživotno. Međutim, nekim pacijentima je potrebno uraditi i lesersku intervenciju, naročito ako imaju glaukom zatvorenog ugla, dok se kod nekih pacijenata radi i operacija. Često se ove metode lečenja dopunjuju.

Opširnije na: B92

,